ned - 07.02.2010
Ko je pobio nevidljive patuljke?
Već godinama me pritiska neka teška seta. Nešto mi očajnički fali, al’ nikako da provalim šta. Ne manjkaju mi prisni zagrljaji, porodična harmonija, gomila prijatelja od kojih neki čak nisu ni u zatvoru, sujeta mi podgojena - ostavio i jednu kacu za zimnicu, a nađe se i za koru ’leba, podrigušu i plastično pivo ispred prodavnice... Al opet nešto ne štima.
A nema šta nisam probao. Posetio psihijatra, bio kod vračare, pio prozak, pio batine, glumio rok zvezdu, pravio se pisac, probao jogu, meditaciju, biofidbek, zdravu ishranu, horoskop, kladionicu, alkoholizam, pa antialkoholizam, pretrčao maraton, bezuspešno tragao za odgovorima čak i u dalekom Šangaju...
Napokon odem na regresoterapiju - to je ono kad vas hipnotišu, pa vas vraćaju u prethodne stadijume života duboko zabašurene u podsvesti. Vraćen na nivo osnovca, kao uvodnu špicu u sopstvenu prošlost, začuh prve taktove „Radio Ga Ga“ grupe Queen. Preplavi me dirljiva nostalgija dana i noći provedenih u druženju s radijom. Znalo se koje emisije se ne propuštaju, bez radio vokmena nije se izlazilo iz kuće, a tokom snimanja na kasete primenjivao se bizarni ritual lizanja antene kako bi se uhvatio što bolji signal.
E, kad se samo setim: buđenje uz Duška Radovića, romantično podne uz vodostaj na ruskom, raspomamljeni Šišmiš nad Kenjingradom u ponoć, edukacija uz Diksomer, maštanje uz Oblak u bermudama, ex-yu rok putešestvije s Perom i Kremerom, bekstvo od stvarnosti uz Ritam srca, lumpovanje uz Poselo 202, mučnina u busu kod onih krivinčina na putu za selo baš kad počne Karavan („haha, komentar“)...
Nakon što stigoh do nivoa bebe, regreso-terapeut me vrati i u prethodne živote. Sa ushićenjem saznadoh da sam i sam vodio emisiju koja je u nekoj egzotičnoj zemlji izvela hiljade nezadovoljnih ljudi na ulice, kao i da sam šezdesetih u San Francisku uređivao kultnu psihodeličnu emisiju čudnog naziva „Kradljivci zelenog joguta“.
Prošlo je nekoliko meseci, radio opet slušam danonoćno, ali mi nije nimalo bolje. A program sličan kao i nekada, ako ne i bolji (evo npr. ovi glasovi amerike i slobodne evrope bistro prenosi svaka druga stanica, a ne ko devedesetih kad smo bečili uši da ih čujemo preko srednjih i kratkih talasa).
Očajan, provozam se pre neki dan bajsom do Avale. Preko mobilnog s radijom, prošetam na toj visini bogatim izborom frekvencija. Baš dok sam slušao pozdrave i želje na jednoj šumadijskoj stanici, osetim da me neko vuče za nogavicu. Osvrnem se, nigde nikog, pusta šuma. Au, sad sam definitivno poludeo!
„Hej, hej ti“, obrati mi se taj nevidljivi patuljak. „Čuli smo da se zanimaš za našu sudbinu“.
„Ko ste vi, odakle me znate, šta je ovo?“, drhtao sam.
„Ma smiri se, mi smo tvoji stari drugari. Mali nevidljivi ljudi iz radio aparata. Mi uvek sve prvi saznamo. Nažalost, malo nas je preživelo. Dan nakon 5. oktobra, pozvani smo na prijem. Ali umesto zahvalnosti za najpredaniju borbu za istinu, čekala nas je smrt! Nova vlast, svesna uticaja radija koji je mnogo brži i prisniji od ostalih medija, u skladu sa svojom politikom perfidnih ubistava, odlučila je preventivno da nas pobije. Na naše mesto postavili su voditelje robote i mp3 liste. Poslušaj samo nekada legendarnog Zokija Modlija ili genijalnog brbljivca Brakusa, već im se u glasu čuje da su zamenjeni robotima, naprednim softverom dobijenim od Dojče velea. Srećom pa smo nevidljivi i sićušni, pa je nekoliko nas uspelo da utekne pred psima i mitraljezima. Slobodo poruči čitaocima da ne klonu duhom. Vrebamo trenutak i zauzimamo toranj na Avali, odakle ćemo obelodaniti istinu. A do tada, što bi rekao kolega Džek Kilijan - laku noć Srbijo, gde god da si“.
ned - 31.01.2010
Naftalend snova
U Smederevu svetsko čudo, privredni berićet, turistički bum i opšte blagostanje!
Ko još ne bi poželeo da ga usred noći bude umilni zvuci sirena za biohemijsku opasnost? Postoje li takvi koji svome gradu ne bi poželeli predivno fluoroscentno narandžasto nebo? Koja bi još neuka budala prigovorila investiciji milenijuma koja bi pored skoro dve hiljade zaposlenih, posredno zaposlila još toliko - pre svega onkologa, pulmologa, proizvođača veselih maski za disanje i pumpica za astmu, farmaceuta i naravno grobara?
Naime, svi su izgledi da će uskoro na kilometar dva od centra Smedereva, na samoj obali Dunava, američki konzorcijum “Komiko oil” početi da gradi rafineriju. Sirova nafta na ovu idiličnu lokaciju dopremaće se iz Nigerije i Rusije.
Na američku rafineriju nisu pristali glupi Slovenci, Mađari, Hrvati, Bugari, Rumuni, Makedonci, Bosanci i Grci, kao i neki ovdašnji gradovi. Srećom pa se našao neko pametan! Ipak, ovi što vazdan teraju mak na konac, galame kako je ovom kraju već dovoljno zagađenje od železare, da se ovakve rafinerije u drugim zemljama grade daleko od naseljenih mesta, da je nemoguće da tzv. vakuumska proizvodnja funkcioniše bez štetnih ostataka, da i u Pančevu tvrde da je sve u granicama dozvoljenog, te da bi moguće havarije bile katastrofalne. Pa šta da je sve to i tačno? Posledice će osetiti tek buduće generacije. I nisu za bolje, vidite ih samo - tuku se po ulicama, idu na utakmice, drogiraju se... Uostalom medicina i farmacija napreduju brzinom svetlosti, a ionako se bliži smak sveta 2012.
Ovi zaluđenici zaboravljaju još pregršt blagodeti: stanovi će biti neuporedivo jeftiniji, Dunav će se okititi naftnim mrljama kakvim mogu da se pohvale samo neka egzotična mora i okeani, pecaroši celog sveta dolaziće da pecaju trookog dizel šarana, neće biti komaraca, dame neće morati da bacaju pare na farbu za kosu, napokon će morati da se pređe na fensi flaširanu vodu…
Ali tu ne treba stati! Smederevo može da se pohvali najvećom ravničarskom tvrđavom u Evropi. Pa zar ne bi to poljanče (uokvireno dotrajalim kulama i zidinama) koje prdi fraj, bilo idealno mesto za odlaganje nuklearnog otpada? Zamislite samo – najveća nuklearna tvrđava na svetu. Svetli u mraku, vidljiva iz vasione, svetsko čudo!
Ali tu nije kraj turističkim potencijalima! Svake jeseni organizuje se Smederevska jesen, praznik vina i grožđa. Pošto je nekada čuveno vinogradarstvo ovoga kraja odavno prslo, ovu manifestaciju bi valjalo prešaltovati u jedinstvene svetske dane nafte. Zamišljam već pasionirane ljubitelje dizela iz celog sveta kako gustiraju iz dragocenih arhivskih kanistera: “Buteljka nafte iz 2012, kako je to bila uspešna berba!”
A Smederevci će umeti sve to da cene. Već vidim prve brodove sirove nafte i cisterne gotovih proizvoda zasute cvećem, mlade Smederevke kako se veru na njih i privatavaju s američkim kamiondžijama i nigerijskim mornarima. Gradonačelniku će biti otkriven velelepni spomenik u centru. Poput čuvene briselske renesanse fontane dečaka koji piški, Peđa Umičević ko od majke rođen, zadovoljno šora naftu.
E, pa dragi moji Smederevci, čestitam! A vi koji niste te sreće, ne tugujte, naći će se već za vas neka petrohemijica, eko azotara, bio cementara, ili nuklearna deponija po najmodernijim ekološkim standardima.
uto - 26.01.2010
Suđenje beogradskim anarhistima počinje 17. februara u 10h u Palati pravde. Podržimo ih u obaranju najbesmislenije optužnice prisustvom na suđenju!
za više o ovome klikni ovde!
Grupa od šest mladih ljudi uhapšena je 3. septembra 2009. godine. Nakon dva meseca istrage podignuta je optužnica protiv Tadeja Kurepe, Sanje Dojkić, Nikole Mitrovića, Ratibora Trivunca, Ivana Savića i Ivana Vulovića za počinjeno krivično delo međunarodnog terorizma. Više od dva meseca nakon podizanja optužnice, i mesec dana nakon odbijanja žalbi branilaca, šest mladih ljudi čeka suđenje u istražnom zatvoru. Izražavamo solidarnost sa uhapšenima i zahtevamo da se besmislena optužnica protiv njih povuče!
Naša glavna masovna akcija protiv optužnice za "međunarodni terorizam od 18 eura" i pritvora protiv naših drugova biće masovno mirno protestno prisustvovanje na javnom suđenju koje je zakazano za 17.02.2010. u 10 časova. Naše odbacivanje te političke represije tom prilikom izrazićemo bedževima, karikaturama na novinskom formatu (bez ...transparenata), lecima i sl. i apaluzom kojim ćemo pozdraviti naše drugove i njihovu odbranu.
Group of six young people was arrested on September 3rd 2009. After two months of investigation indictment for crime of international terrorism was raised against Tadej Kurepa , Sanja Dojkić, Nikola Mitrović, Ratibor Trivunac, Ivan Savić and Ivan Vulović. More than two months after the indictment was raised, and one month since the complaints of the defense were denied, these six young people are awaiting trial in the investigative prison. We express our solidarity towards the arrested and demand that this senseless indictment be withdrawn!
Our main mass action against the indictment for “international terrorism of 18 euros”, and detention of our comrades will be a peaceful mass protest presence at a public trial which is set for 17th February 2010 at 10am. Our denial of this kind of political repression will be expressed by badges, cartoon caricatures (no banners!), leaflets etc. and an applause with which we`ll support our comrades and their defense.
to mi je odmah upalo u oči. 17. februar!
tog dana je i treletu, konobaru iz broda rođendan. još je ljut što sam pustio hrvatsku himnu.
ne sećam se dal se neko naljutio kad sam u Zg na onom festivalu peo četničke pesme, bio sam malo pijaniji.
jao, pa ovo je fenomenalno. a u to vreme, na 500m odatle, Tompson ima koncert na Trgu Baneta Jelačića pred 50 iljada ustaša.
e, naopako!
nego, jel idemo na suđenje 17?
ned - 24.01.2010
Šifra “Miljacka”
Recept za spas domaćeg rokenrola
Počivša SFRJ ponosila se jednom od najboljih pop scena na svetu. Dugo sam lupao glavu pitanjem zašto je aktuelna muzička ponuda eks-ju država tako rastužujuće slaba. A onda slučajno na jednom internet forumu naleteh na navodnu ispovest izvesnog Živana Velisavljevića, nekadašnjeg pomoćnika načelnika Resora državne bezbednosti, koji otkriva koliko je ova služba značila tadašnjem roku.
“Stane Dolanc je jednom prilikom objasnio Titu kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje. Smatrao je da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Dolancu je dato zeleno svetlo, a operacija je dobila kodno ime Miljacka”, otkriva Velisavljević.
On priznaje da je bio na čelu pomenute operacije do 1990.
Sa Čolom je išlo malo teže, ali je ovaj, nakon čuvenog ohridskog hapšenja zbog menjanja deviza, vrlo lako pristao. Tako je za prvi Čolin album u saradnji sa službom bio angažovan čitav trust mozgova:
„Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Bili su tu Brega, Arsen, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Bojan Adamič, Vlatko Stefanovski, Bajaga, Vd, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Brecelj, Balašević i mnogi drugi. Svakog sam zadužio da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.”
Pored brojnih priča o dvostrukim agentima (Alen Islamović je nagrađen mestom pevača u Bijelom dugmetu nakon što je razbio Divlje jagode, projekat britanskog MI6), ulogama rokera u raspadu Jugoslavije (Laibach, Jasenko Houra, Bora Čorba, Jura Stublić, Gobac, Žika Obretković…), atentatima (pogibija Žere iz Crvene jabuke poprilično liči na Krcunov slučaj), možda je najzanimljivije svedočenje o super tajnoj konceptualnoj ploči koja bi se pustila u etar u slučaju nuklearnog rata, tzv. “album sudnjeg dana”:
“Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene u saradnji sa timom psihologa. Pojedine ljubavne pesme testirali smo na životinjama. I zaista, kada bi im bile puštene, kroz lučenje određenih hormona bi ih navodile na neobuzdano parenje. Takve pesme su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata ljudi moraju da se stimulišu na produžavanje rase. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika državne bezbednosti i dan danas. Pisali su ih Neno Belan, Kiki Lesendrić, Vlada Divljan, Loša, Gile i Rundek, a pevaju ih Zana Nimani, Anja Rupel, Josipa Lisac, Marina Perazić, Dado Topić, Milan Mladenović i Čonta iz Pekinške patke”.
Bez obzira na autentičnost ovih zabavnih svedočenja, još mnogo toga upućuje na to da je DB svojim savetima, timovima stručnjaka, finansijskom brigom i izborom tema bila od presudnog značaja za uspeh jugoslovenskog roka. Nažalost, sadašnje službe potpuno su zapostavile ovu temu. Eh, kad bi se malo više pozabavili koncertima, izdavaštvom, nabavkom droge, rok emisijama i top listama koje su nekada tako predano uređivali.
Svi bismo imali koristi!
Nego da mi je da se dočepam onog albuma “sudnjeg dana”, uh…
mada bi bilo dragoceno čuti...
sjajan članak, hvala za ove informacije...
e, mario... kako si?
pon - 18.01.2010
Spasimo bizone!
Prestanite s ubijanjem naših velikih dronjavih prijatelja
Tutnjava i topot teških papaka sve su glasniji, tresu se izlozi, uključuju se alarmi, vrište dečica... Iza ugla dotrčava jedan, pa drugi... Ulicom tutnji krdo uspaničenih bizona. Za papcima su im gradonačelnik i njegov štitonoša koji, na konjima i uz neljudski poklič, jurišaju nemilosrdno pucajući iz kratkih cevi. Ogromna ranjena životinja stropoštava se ispred vaših nogu dok uz nemoćni trzaj ispušta stravični samrtni hroptaj. Gleda vas nevinim pogledom koji se gasi, a riđokosi gradonačelnik i njegov bledoliki štitonoša uz pobedničke hice u vazduh podbadaju konje i nestaju galopom u oblaku prašine.
Statistika otkriva krvavi bilans po kome je u poslednjem kvartalu prošle godine ustreljeno 11.300 ovih dobroćudnih stvorenja, čak 70 % njihove populacije u glavnom gradu. Zašto? Znamo da ovaj glavonja vekovima živi u miroljubivom suživotu s našim narodom, nikoga ne dira, predstavlja veliku korist i radost, a nikakvo zlo.
Ti dobroćudni bafali igraju se s dečicom, greju promrzle beskućnike, rogovima češkaju starce, pomažu utovarivačima velikih koncertnih klavira… Toliko je mladih imalo prvi seks na mekanim dredovima košutnjačkog bizona, toliko majki donelo na svet dečicu na dronjcima ovih maljavih papkara, a čak je i samog Karađorđa odgajila bizonica. Ne zaboravimo i podatak da je na hiljade bizona junački položilo život na oltar slobode naše otadžbine.
Mleko bizona najzdravije je, a bez bizonskog sira nezamisliva je prava četnička gibanica bizonuša. Najbolji kupus, krompir i paprike možete na jesen nabaviti samo kod bizona. A čak i usred noći i tokom neradnih dana kod bizona možete da pazarite pivo, cigarete, kobaje, smoki, žilete i sve što vam zatreba.
Pojedini analitičari konstatuju da je signal za istrebljenje bizona došao iz Evropske unije, koja ih je gotovo sasvim istrebila (slobodnih bizona ima još samo u Bijeloveškoj prašumi u Poljskoj, gde ih NATO stručnjaci koriste za ispitivanje uticaja nuklearnog i biološkog oružja). Ipak, izvori bliski Briselu kažu da nije insistirano na bizonskom genocidu, tako da je verovatno u pitanju svojevoljna akcija dodvoravanja EU...
Pored žestoke medijske hajke, oglasili su se i dežurni skorojevići i konzervativci, koji najednom nalaze kako bizoni stvaraju lošu sliku pred strancima, predstavljaju izvor zaraze, gradsko ruglo, opasnost za moralno vaspitanje mlađih generacija. Navodno, landaraju im ogromna goveđa spolovila, a neretko i po koji bizon zaskoči bizonku usred parka u kojem se igraju deca. Pre nekoliko dana pojavio se i spot s Momčilovom pesmom u kome se glorifikuju postupci gradonačelnikove konjice. Stari Beograđanin, ugledni režiser Goran Marković, zgrožen bizonima, počeo je realizaciju svog novog filma u kojem će hrabrog gradonačelnika tumačiti Sergej Trifunović, a njegovog štitonošu onaj njegov brat. Većina građana ipak je slabo zainteresovana. Tek nekoliko desetina poltrona osedlalo je svoje konje i pridružilo se lovu.
Dobri ljudi, ima li nade za korpulentnog šupljorogog bradonju? On nikom ne smeta, uživa danima pasući jedan te isti pašnjak. Gleda nas tako smireno, meditativno, takoreći prosvetljeno. Ne osniva političke partije, ne uvaljuje nam svoje proizvode, ne natura svoje mišljenje, svoje bogove, svoju nakaradnu kulturu...
sub - 09.01.2010
Povetarac
Vetrić u jedra poslaničkim penzijama
izvor: sutrašnji Kurir
Isprovociran spekulacijama vezanim za zakon o penzionisanju poslanika, ispred Skupštine se okupio veliki broj građana.
„Svi su oni isti. Baš svi! Nema veze od kojih su“, kaže nam Rada iz Braničeva. „Kao da su izgubili vezu sa stvarnim svetom. Treba oni više da cene i sebe i svoj rad. Zato sam ovde da ih osokolim, da se ne popišmane, šta uopšte ima i da raspravljaju. Imam še’set godina, poljoprivrednik sam i nikakva mi penzija ni ne treba. A oni, pošto se bave tol’ko odgovornim stvarima, treba i da budu valjano nagrađeni. I hvala im na svim uspesima koji ne manjkaju i kojih tek ima da bude.“
I ostali građani imali su samo reči hvale i podrške predloženom zakonu o Narodnoj skupštini: „Kako da imamo poverenja u njih, ako nismo sigurni da su dobro motivisani i zbrinuti za sva vremena“, veli nam korpulentni Janoš iz Futoga. „Zato sam se odlučio na štrajk prežderavanjem sve dok ne vidim da je zakon izglasan. Pa makar i da eksplodiram! Doneo sam prikolicu čvaraka, kavurmi, sira i gurabija. Ako zafali, oti’će sinovi po još.“
Nekoliko borskih rudara došlo je na kratko, kako bi se što pre vratili radu: „Tu smo da pružimo podršku našim zlatnim poslanicima“, hvali se jedan od njih. „To koliko oni mogu tu da sede i čačkaju nos, mi ne uspemo da iskopamo iz rudnika ni za četiri smene. Da vam kažem, ona platina i iridijum, zlato i srebro, običan su šoder u poređenju s petnaestokaratnim poslaničkim slincijumom. Zato i zaslužuju da budu obezbeđeni doveka. A nama odlazak u penziju mogu da pomere i na 85 godina! Evo, naučnici i doktori kažu da uskoro svi ima da budemo izdržljivi i zdravi ko supermeni.“
Boris iz Mladenovca, magistar sociologije bez stalnog zaposlenja, ima nešto drugačiji predlog: „Odlazak u penziju u 55. godini nakon 15 godina staža i tri mandata, daleko je ispod zasluženog za ogroman radni napor i nemerljivo veliki radni doprinos. Stoga bih predložio da poslanički mandat traje tek nekoliko dana ili možda svega nekoliko sati. A nakon krucijalnih odluka koje će doneti u tom kratkom periodu, iscrpljen i istraumiran, takoreći invalid, poslanik bi direktno išao u penziju.“
Za to vreme poznati klesar prepravljao je glave Meštrovićevim konjima, kako bi likom i grivom bili nalik na neke od najpopularnijih poslaničkih glava. A na travnjaku kraj samog skupštinskog zdanja, nesvakidašnji prizor: stotinak nagih lepotica i lepotana čekalo je poslanike raširenih nogu i isukanih alatki, ne bi li ih počastili nakon napornog rada. Među njima i nekoliko naguženih muškaraca spremnih da nagrade i poslanike s nešto drugačijim seksualnim sklonostima:
“Ajde novinar, šta zanovetaš, pridruži se, fali još nekoliko guzica”, dobaci mi jedan.
“Ma momci, sve ja to razumem, heh… ali nisam ja u tom fazonu”, pokušam da se izvučem.
“Ma nije ni većina nas, ali nam predstavlja ogromnu čast. Narodni poslanici i drugi nosioci javnih funkcija moraju da uživaju sve privilegije i pogodnosti koje su neophodne za obavljanje njihovih funkcija i koje su srazmerne njihovim odgovornostima i uloženom radu.”
Pa i ima čovek pravo. Spustih gaće i natrtih se. Dok tako čekam da me zaskoči poslanik mog života, spazih kako mi spolovilo poput zastave ponosno vijori na blagom zimskom povetarcu.
doubt though the earth doth move
doubt the true to see a liar
but never doubt my love "
poslanicka ljubav,
al nije to mislio Sheakespeare onda
uto - 05.01.2010
tobictobic - Kawasaki (video by Undergrad)
ali Mira Alečković... plač
hahhaha
bravo, bravo!
dobar si
uradi ovakav spotic i za Kenjash..
Kenjaš se trenutno postproducira kod Vlade Krša u Žarkovu, a biće verovatno i spota, svakako užičke proizvodnje. Mada ja mnogo više volim Kawasaki, Kenjaš mi dođe onako ko neki vic za jedno pričanje.
ned - 03.01.2010
Hajde da se drogiramo!
Ne mešaj psihodelične babe i žabe
Žao mi je, ali ništa od današnje kolumne. Izgleda da imam trajno oštećenje mozga. Ne mogu jednu smislenu rečenicu da zavr. Nivo perotonina (hormona pisanja) mi na nuli, a broj kanabocita (zelenih krvnih zrnaca) mi triput veći no što propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
A znate šta mi se desilo? Krenem ja 31. u prodavnicu da pazarim sastojke za rusku salatu koju htedoh blaženo da konzumiram uz novogodišnji program. I tek što iskoračim iz zgrade, uz škripu kočnica tik ispred mene stane beli audi iz kog izlete dve nabildovane starice. Ščepaju me i pod pretnjom vodenim oružjem uguraju u auto. Pravac Surčin. Avion za Prag. Nešto pre ponoći, sletesmo u češku prestonicu.
Pokušam da saznam ko ih šalje. Da nije možda moj arhi-neprijatelj Momčilo? Ma, jok.
„Mi smo iz jednog geronto-lezbejskog udruženja za legalizaciju lakih droga“, objašnjava mi jedna. “Svidele nam se one tvoje škrabotine u Kuriru, pa mi mislile da te uz kraću psihodeličnu poklon ekskurziju lobiramo da lečka pišeš o našim akcijama. Od ponoći Češka legalizuje lake droge pa ćemo dobrano da te ugudriramo da vi’š kako je.“
„Od trave još niko nije umro. A ovi što pričaju da nema lakih i teških droga su najveći zlotvori i ubice“, nastavi druga. „Koliko je samo onih što su bez ikakvih posledica koristili ove lake, pa verujući u tu budalaštinu prešli na ozbiljnije i umrli. A i legalizacija bi imala blagotvorno dejstvo po našu posrnulu ekonomiju, turizam, poljoprivredu... Pa samo bi Vojvodina mogla da naduva pola Evrope! A tu su i opijati koji se dobijaju iz žlezda domaćih životinja, recimo od svinja. Eh kad bi i naš Ministar policije poput svog češkog kolege objavio da će lake droge i kod nas biti legalizovane, a zatim i sam u tu čast zapalio jedan praseći džoint. Nego sinko, hajde povuci jedan dim!“
„Ne, ni u ludilu. Ja sam sportista, maratonac i biciklista. Ne pada mi na pamet da pušim to vaše đubre!“, pokušao sam da eskiviram.
„E nemo’ da te crtaju kredom češki policajci po asfaltu pre nego počneš da mirišeš cvet marihuane odozdo“, gurnu mi štoljpi međ zube. Nisam imao kud. Već posle nekoliko minuta spopade me zastrašujući nekontrolisani smeh. Ponadam se, završiće se na tome, kad mi starice ćušnuše u usta neke kaktuse, još trebim iglice s jezika. Počeše zidovi da se razlivaju i plešu. Pa neke gljive od kojih sam uh... ne bih ni da se podsećam.
A beše i pun Mesec i to pomračen. Još drhtim od tih sablasnih avantura. Vodale me po čuvenim češkim penzionerskim bordelima u kojima sve vrvi od razularene starije gospode što ližu psihodelične žabe koje im serviraju s ledom i limunom. Tako nekog dekicu toliko pogodila pesma da je izvadio stakleno oko i zveknuo ga o pod ko čašu da razbija. Užas!
Kakva bre legalizacija! Treba te starice ćapiti dok duvaju po budžacima - i na doživotnu, pa i za jedan džoint. Na vešanje za žabu. Na električnu za gljivu!
Uh, i dalje sam skroz pobrljavljen. Al’ je teško kad ispari mozak ko polupopijena koka-kola zaostala od Nove godine u čaši u kojoj je neko ugasio džoint. Ne mogu više, nije mi dobro. Ni ovo ne pišem ja nego mi diktiraju neki glasovi u glavi. Razlivaju mi se pikseli monitora. Evo vidim vas s druge strane novina kako me čitate i sumnjičavo vrtite glavom. Što ste se tako umusili? Šta, ne verujete mi?
- Ušikana družina i bege prti, džanki for lajf, alkos do smrti :D
Više te ni Dunav ni Sava ne mogu oprati pred drugosrbijanskim fašistima!
ako ako, nek objavljuju svi. uskoro će biti i u čitankama
hehe, tzv. prvosrbijanski fašisti, blisku su mi ko i drugosrbijanski.
kurir forever!
jedino mesto no kome su pristali da pišem po mojim uslovima - apsolutno bez ikakve cenzure, menjanja ili naručivanja.
jedino mesto koje štetno deluje po truli građanski moral i iskvarenu državu kao takvu.
izdao sam sve i desno i levo i gore i dole!
čak sam na posletku i sotonu izdo!
ned - 27.12.2009
Sa druge strane Momčila
Ko Bajagi?
izvor: Kurir
Bio sam pre neki dan u onom Američkom kulturnom centru koga još uvek od milja zovu Dom Omladine. Kako sam se uhvatio za ona sablasna masivna vrata, već vidim da mesto više podseća na nekakvu surovu ambasadu nego na ugodni prostor namenjen kulturnom uzdizanju i kvalitetnoj zabavi mladih. Nisam izdržao dugo, te rešim da se iz protesta olakšam posred prostorije koju zovu Američki kutak. U to vreme tamo ne bi trebalo da bude bilo koga, ali pošto je obezbeđenje jako kao i u svakoj drugoj ambasadi (a ni upadljivih crnih žbirova i agenata CIA ne manjka), sve je ličilo na nemoguću misiju. I tako poput Toma Kruza u poznatom trileru, odem do toaleta, skinem poklopac od ventilacije te se vešto uvučem u ventilacionu cev.
Nakon desetak metara dopuzim iznad jedne neugledne konspirativne prostorije gde kroz proreze od ventilacije zapazim nekoliko osoba u društvu čuvenog Momčila Bajagića. Nešto su se domunđavali zavaljeni u odbačenu ugaonu garnituru, dok se slabo osvetljenom i zadimljenom prostorijom širio nekakav opojan miris koji me je smesta omamio. Zato se i sada pitam je li priča koja sledi tek samo nekakav trip.
- Ovo je nečuveno! Posao ide nikad gore, a ovi konobari bi i platu – penio je Bajaga, suvlasnik ugostiteljskog objekta u predvorju pomenute ustanove – Treba ova omladina više da šljaka volonterski, evo kako su vredni na organizaciji mojih koncerata. E kako se samo lepo rmbačilo na Univerzijadi. A i onih čergara se rešismo – pa zapevuši “Belvil, nisam mislio na Belvil, ja sam mislio na Belvil sa Belvilcima, aha…”
U tom trenutku primetim da me s druge strane cevi za provetravanje vreba ogromna pacovčina kojoj je valjalo uteći. Nastavio sam da puzim tužan i uplakan. Zar Bajaga u ulozi surovog kapitaliste i izrabljivača? Taj divni čovek, junak mog detinjstva čije ploče još čuvam kao relikviju?
Hm, hm, možda on i nije tako naivan i fin kako nam se predstavlja. Evo onomad doveo našeg lepog predsednika na državni tron, dao mu “snage i hrabrosti”, sve ga bodreći: “Što ne može niko, možeš ti”. A nas lasno ubedio da “život je nekad siv - nekad žut”, pa ako ne podržimo žute, biće sivila.
A život pod “žutim - manjim zlom”, pun sladunjavih manipulacija u kojima sve nešto kobajagi. Tako kad nesrećnici počnu da seku sopstvene prste zbog sve sumanutijih socijalnih nepravdi, žuti kao glavni problem plasiraju sukob pripadnika gejevskih i desničarskih formacija. Pa onda, da ne bi izgledalo da imaju nešto protiv desnih kojih valja malo zauzdati, ćorkiraju one klince anarhosindikaliste što su kao neka moderna verzija Otpisanih, kojima se zbog 18 evra štete na grčkoj ambasadi preti sa po 15 godina robije. Baš elegantno, onako kobajagistički! A teško bolesnog vlasnika najčitanijeg lista u Srbiji, samo zato što im nije po volji, zadržavaju na teškoj robiji… Pa, da, što ne može niko, možeš ti!
E, moj Bajaga… Nego da pretpostavimo da sam sve ishalucinirao od onih isparenja. I ako nemaš nikakve veze s ovima, aj “nemoj da budeš nja nja” nego recimo otpevaj u naredna tri dana svojim žutim prijateljima: “Ma pustite ih, druže, pustite ih druže”. Uz prigodnu posvetu, naravno.
Znaš i sam da oni mogu još samo neko vreme da zaluđuju tek neke ljude tom mekanom bajagastom tiranijom. Jer jastuk ima i drugu stranu!
ned - 20.12.2009
U kandžama šengenskog nesporazuma
TOBIĆ TOBIĆ - MOJSILOVIĆ BOBIĆ - Državni prijatelj no 1
Vratite mi vize, bre!
izvor: Kurir
Ah, prokletstvo! Izgleda da ćemo sad stvarno morati da putujemo po Evropi. Blaženi behu dani u kojima smo imali to divno opravdanje za ostajanje kod kuće. Jao, samo nam je još to trebalo!
Iako nas trijumfalno ubediše kako je za prolaz preko šengenskih zidina potrebna samo ta crvena knjižica, nadžak-carinici će vas tretirati kao stoku, tražiće vam razne papire i uverenja koja su bila potrebna i za staru dobru vizu. Razbacivaće vam garderobu, izvrtaće vam neseser na pod, skidati vas do gole kože, ubeđivati kako niste vi u pasošu već neki vaš brat blizanac. Zucnete li samo, evo vas brže otud nego odovud.
A koliko tek para treba da se pukne! Recimo, ovi krš letovi koji šatro koštaju 19 evra na neki volšeban način uvek dobiju još jednu nulu. A tamo, čim se uhvatite za vrata taksija, to vam dođe 40 evra, kako otvorite jelovnik, to vam je 60 evra, samo zakoračite u foaje najbednijeg hotela, i ostajete bez 80 evrića. Javićete se porodici da ste nekako stigli i roming će vam proždrati čitavo malo bogatstvo. Okrenete li još nekoliko puta, ode pola plate. Samo što ubacite karticu u bankomat, uzeće vam desetak evra za proviziju. Maštaćete o dvoguznom plastičnom pivu za 120 dinara, a za cigare će vas odrati bar trostruko više no ovde. I tada ćete od silnog stresa doživeti naglu potrebu za toaletom. Ko za inat, nigde WC, a da se vratite u onaj fensi restoran, ne ide. I tako, taman što ćete se iza nekog žbuna uhvatiti za rajsferšlus, policajac će pisati kaznu - minimum 135 evra.
I domoroci će biti suzdržani, lažno ljubazni i robotski hladni. Vaš kržljavi engleski razumeće malo ko, a površna znanja francuskog, nemačkog ili retoromanskog možete da okačite galskom petlu o kljun. Zato nam iz čiste pakosti i nisu ukinuli vizu za Veliku Britaniju, gde biste možda i uboli koju reč!
Ono malo para što vam ostane, olakšaće vam najbolji džeparoši sveta, kojih je na hiljade baš u gradovima koje biste da posetite. Ne čudite se ako vas neki Rumun spretno zvekne gvozdenom šipkom umotanom u novine, a onda, dok vam pomaže (jer ste se kao onesvestili), oladi sva dokumenta, novac, lančić, burmu, cipele, gaće...
Zalutate li tako opelješeni i obezgaćeni u kakvu mračnu ulicu evropskih metropola, možete se suočiti s raznim iskušenjima. Droga na svakom uglu, pederi, trandže i kurve se slobodno šetaju. I šta ako se i vama, nedobog, digne il’ ovlaži na osobu istog pola? Moja bivša koja živi u Holandiji klela mi se da je srela čuvenog lidera jedne manjinske stranke našminkanog i izbrijanih nogu kako šeta u miniću držeći se za ruku s jednim sveštenikom SPC.
I pored svega toga, taj zavodljivi šarm kurvarske zapadne Evrope, uticaće tako da ćete, kada se vratite u svoj siguran i udoban zavičaj, početi da zakerate kako je tamo sve bolje. E, cvrc Milojka! Pašćete u depresiju, odsustvovaćete s posla, pokušaćete samoubistvo, s nestrpljenjem ćete čekati „Peščanik“, učlanićete se u LDP!
Srećom pa će sadašnji ministar policije na vreme preneti koalicionim partnerima nekadašnja iskustva njegove stranke sa uvođenjem viza. Tako da će, kad đavo bude odneo šalu, na opšte oduševljenje i olakšanje viza biti vraćena. Jedva čekam! Ma, kakav crni beli šengen...
Sarmantna skaska.Treba Srbi da putuju,ako mogu.Da vide kako se tesko radi,zivi,koliko se stedi na Zapadu.Posto je skolovanje.
Kada vide da su porezi u Danskoj vise od 60%,prevoz,stanarine....Samo je hrana jevtinija..
Da vide kako skromno zive Talijani.
Svuda je tesko u Evropi danas.
Proslo je vreme blagostanja.
Mpozda ce putovanja dati pozitivan feed-back da vise ucimo,radimo,stedimo i....oteramo ove mangupe s vlasti!
A da svaku novu vlast strogo kontrolisemo...
2 четвртак, 24 децембар 2009 22:14
Zoran Stankovic
Uopste nepotreban tekst na ovom sajtu jer sa ovakvim nebulazama samo gubite na kvalitetu.Kvalitetna i sadrzinska kritika da, a besmislice ovakve klase vise ne.
3 четвртак, 24 децембар 2009 22:33
Игњатије
Добро... можда сада нико и нема пара да отпутује ван земље, али када нам Динкић да обећаних 1000 евра, сви ћемо да побегнемо.
4 петак, 25 децембар 2009 00:21
Божо Бјелак
Текст је неозбиљно озбиљан.Аргументи су тачни, али приступ је превише избанализиран.Но, према свецу и тропар. Бијели шенген је једна озбиљна превара и имаће несагледиве последице. Када се покажу, приупитаћу оне, а посебно њихача палми, ко је заслужан. Све ово што се догађа, без шенгена и са шенгеном, посебно онај понижавајући и тужни догађај у Стокхолму, има карактер виртуалне стварности. Можда ћу на први поглед бити контрадикторан, али прихватам ставове свих који хвале овај безбојни шенген.Да није огроман проценат таквих, не би се у Србији последњих 10 година све то десило што се десило.Остаје она стара дилема, да ли увек већина има право, да ли је правична одлука већине над мањином. Да ли је у Србији већи проценат грешника или је то ствар менталитета.
5 петак, 25 децембар 2009 00:22
Мирко Грбић, Бањалука
....ипак бих своју љекарску плаћу од 800 евра мијењао за плаћу колега из било које земље Западне Европе...а за успоредбу..када долазим у Београд на аутобуској станици мокрење платим скоро пола евра..а када се моја дневница подијели са бројем прегледаних пацијената..за један преглед могу мокрити три пута... и у Србији су исте плаће као и у Бањалуци! Треба ли још да рачунам.?
6 петак, 25 децембар 2009 02:01
Баш-Челик
Текст је сурово истинит и духовит. Аутору свака част. И ЕУ и све њене 'привелигије' не само што су лаж над лажима и празнина над празнинама, него и мамци за паукову мрежу. Али шта да се ради кад је већина толико духовно обневидела да су јој најмилији они који 'лепо лажу'.
ДОЛЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈА, ЖИВЕЛА СЛОБОДНА СРБИЈА!
7 петак, 25 децембар 2009 05:03
Zapadni Covek
@ Mirko Grbic
Treba jos da racunate.
Izracunajte koliko bi ste da radite na Zapadu platili porez na zaradu,pa onda stan ili kucu, ili kiriju, struju, grejanje i ostale komunalije, skolovanje svoje dece, zdravstveno osiguranje porodice i ne daj boze bolnicko lecenje, lecenje kod zubara, osiguranje imovine, servis i popravku kola, odrzavanje i popravku kuce ili stana, izlaske, itd. Pa mozete jos da dodate i koliko bi morali da platite za cuvanje starih i nemocnih roditelja, pa njihovu sahranu. itd.
Vi kao doctor bi dobro prosli, jer pregled kod vas bi kostao oko 25 evra (toliko ja placam posetu lekaru opste prakse), a ako ste specijalista onda bi naplacivali oko a mozda i preko 100 evra, lekovi se posebno naplacuju.
Na Zapadu su advokati i lekari bog i batina, jer ljudi koji kod njih dodju su u velikoj nevolji, i mora da se plati. Ali Mirko, sta je sa ostalim zanimanjima? Kako zivi vecina? Koliko radi i kakvu hranu jede? Gde je slobodno vreme?
8 петак, 25 децембар 2009 05:09
Шицер
Па добро сад, нико никог не бије по ушима да путује ако нема новаца. Суштина је да постоји могућност, да више, бар номинално, нисмо конц-логор. Да "бели шенген" и није неки политички успех, то сваком ко има бар грам сиве масе мора да буде јасно. Камарила је заинтересована за приступне фондове, од којих народ наравно неће видети ништа. За господина доктора из Бања Луке-немојте тако, ако имате потребу да мокрите три пута на београдској аутобуској станици, вероватно имате уринарну инфекцију или мало јачу прехладу. Нико не остаје на станици да уринира баш три пута.
9 петак, 25 децембар 2009 05:20
Zapadni Covek
@ Mirko Grbic
Treba jos da racunate.
Izracunajte koliko bi ste da radite na Zapadu platili porez na zaradu,pa onda stan ili kucu, ili kiriju, struju, grejanje i ostale komunalije, skolovanje svoje dece, zdravstveno osiguranje porodice i ne daj boze bolnicko lecenje, lecenje kod zubara, osiguranje imovine, servis i popravku kola, odrzavanje i popravku kuce ili stana, izlaske, itd. Pa mozete jos da dodate i koliko bi morali da platite za cuvanje starih i nemocnih roditelja, pa njihovu sahranu. itd.
Vi kao doctor bi dobro prosli, jer pregled kod vas bi kostao oko 25 evra (toliko ja placam posetu lekaru opste prakse), a ako ste specijalista onda bi naplacivali oko a mozda i preko 100 evra, lekovi se posebno naplacuju.
Na Zapadu su advokati i lekari bog i batina, jer ljudi koji kod njih dodju su u velikoj nevolji, i mora da se plati. Ali Mirko, sta je sa ostalim zanimanjima? Kako zivi vecina? Koliko radi i kakvu hranu jede? Gde je slobodno vreme?
10 петак, 25 децембар 2009 07:33
Srdjan
Tekst je bas 'Kurirski'- preduvan, pun predrasuda i sumnjivih informacija.
11 петак, 25 децембар 2009 10:04
skeptik
Jutros sam razmišljao o ljudima koji štrajkuju glađu, koji se spaljuju zbog nepravdi koje su doživeli u Srbiji i zbog nezaisteresovanosti države da im reši njihove probleme. U principu to su ljudi koji traže nešto što su već zaradili, a neko uglavnom privatno lice im je to uskratio ili otuđio. Ne treba da štrajkuju, ne treba da se spaljuju, treba da odu i da kažu da idu jer ih država ne štiti od nasilja i osionosti. Neki su od davnina išli iz tih razloga. Njima je viza dragocena, samo da odu i da se spasu.
Za ove druge, koji idu da im cipela vidi put za njih je viza pogubna. Oni nikada ne "uđu" u Italiju ili Ameriku, oni se zadrže na autobuskoj i voznoj stanici, na aerodromu i ulicama oko stanice. Odu da potroše par hiljada otetih evra u Srbiji, ili se malo prostituišu na telefonski poziv. A tu,oko stanice i ulica oko stanice, uostalom kao i kod nas,. prostitutke, džeparoši, narko dileri i narkomani, perverznjaci svih vrsta. Kad to vide, a ne vide stvarni Zapad, ne vide ljude koji rade, decu koja uče, sportiste koji vežbaju satima, istraživače koji spavaju u laboratorijama, menađere velikih banaka koji čitav dan pojedu sendvič sa kikiriki puterom ( 1,2 evro kg) i džemom, koji su poneli od kuće, direktora fabrike koji ne može da se načudi odakle imigrantu iz Bosne ili Srbije, ili Makedonije novac (50 centi) da kupi limenku Coca kole, a on pije filtriranu smeđu vodu iz česme, imigrante koje je nevolja naterala da pođu za nekom nadom i mogućnošću, koju im Zapad ne može dati, a stalno obećava. Dakle ne videvši realni i takav kakav jest Zapad, po utiscima sa i oko stanice, naši "aktivistkinje i aktivisti" žele taj model sa i oko stanice da nam inplementiraju kao Zapad, kao pravi život, kao svetli predmet žudnje. Ako su vize zbog toga bolje da ih nema.
12 петак, 25 децембар 2009 10:11
Jasna Simonović
„наџак-цариници ће вас третирати као стоку“..навикли смо се у бившем СССР па ће нама бити најлакше...међу стоком је понекад лепо и топло...
„ови крш летови који шатро коштају 19 евра“...Шатро да то одговара нелегалном делу зараде југо-појединаца...
„И домороци ће бити суздржани, лажно љубазни и роботски хладни“...Све док их не обаспемо балканском врелином и правом новчаном „љубезни“...
„Ваш кржљави енглески разумеће мало ко, а површна знања француског, немачког или ретороманског можете да окачите галском петлу о кљун“...Мој Галебе..е.е.е.е.е.е.....
„Зато нам из чисте пакости и нису укинули визу за Велику Британију, где бисте можда и уболи коју реч“...npr. „knock-knock (куц-куц) на врата Heаd of KPMG Global and BAR Association in London....
„олакшаће вам најбољи џепароши света“...Најболји су већ ОВЕР! Сада треба ми да помогнемо са теретом...
„Румун“..Авај! Боже опрости нам, понекад не знамо шта другима чинимо...
„Моја бивша“...Бивше се углавном заклињу на неверност...
„у Холандији, министар, СПЦ“...Испред „Хашког“ беше папагај који понавља: „yes, yes“..
„заводљиви шарм западне Европе“....Шта ме брига кад имам документровано да сам „А charming bit of Europe for us“ (meaning USA)
„Срећом па ће садашњи министар полиције“.....прочитати мој извештај СУП-у из 2001. године....
„Једва чекам! Ма, какав црни бели шенген...“...Имам црвени пасош, а и визу, али...
Са америчким се путује и без новца и без визе, и са закаченим "човечанством" о "мој" реп...
За "джак" не брините, носим сама довољно ...
Пa da krenemo...
Уз реповање свакако: рас, два, three...
13 петак, 25 децембар 2009 10:30
sloba
Izuzatan komentar,do zadnje reci tacan.Pravo u metu.
14 петак, 25 децембар 2009 12:03
Баш-Челик
Па добро сад, нико никог не бије по ушима да путује ако нема новаца. Суштина је да постоји могућност, да више, бар номинално, нисмо конц-логор.
Ствар је у томе да нема већег конц-логора од Европске Уније. Остати ван Европске Уније значи представљати последње острвце слободе, а не конц-логор. А то је нешто што 'усрећитељи човечанства' никоме не могу дозволити. Када би Србија одлучно одбила да уђе у ЕУ, сигуран сам да би била силом утерана у њу.
А што се тиче такозваних 'путовања' срамота је одрећи се слободе и достојанства, одрећи се територија и националних ресурса, зарад једног тако илузорног добитка, како је то аутор текста ефектно показао.
Запрепашћујуће је да на српској политичкој сцени не постоји ни једна једина странка која би се одлучно супротставила тако безумном подухвату као што је улазак у ЕУ. Чак су и Двери српске за које сам се надао да ће израсти у баш такву друштвену и политичку снагу, постале нешто неразговетне и замумуљене на ту тему.
15 петак, 25 децембар 2009 12:14
Rade
Tekst je pun neistinitih procena o visini cena pojedinih usluga u EU. Pa, ako se tebi ne putuje - ti lepo sedi kod kuce i ne obmanjuj ostale.
16 петак, 25 децембар 2009 13:33
Danski Srbin
Pre svega "Beli sengen"nije nikakva sreca niti uspeh nase diplomatije.Trebalo bi da bude prirodno da ljudi mogu slobodno da putuju .Ti koji stoje iza svih ljudskih prava, stoje i iza ovog ,ali su ga zloupotrebili i ukinuli nama ,da bi ga posle,uz odredjene politicka ustupke, vratili.Cista trgovina i ucena.
Kad su vec vize ukinute ostaje :"Ko voli nek izvoli"
Tebi ,Ivane, predlazem: Sedi disi jer kakisi nisi ni za disi.
U tvom zbrdazdolisanom komentaru zapadne Evrope ili kako mali Mikica zamislja "Sengenski" svet, nisi morao ,onako uz rec, da pominjes svestenika SPC pored nekog politickog transverstita. Kako to da "tvoja bivsa" zna ,da je on bas srpski svestenik, da je mozda nije ispovedao?
Donekle se slazem da je uclanjenje u LDP ravno samoubistvu ,dodao bih politickom.
17 петак, 25 децембар 2009 15:18
србски математичар
Морам признати да не разумем ове коментаторе типа "неистините процене" и ове "из Назарета може ли бити што добро" (Јн, 1:46)!
Пре свега, колумна треба прво да буде забавна па тек онда (опционо) "тачна"; а не знам да ли сви виде да је ово рубрика СМЕХ? Друго, јесте текст из Курира, али И. Тобић је све друго него класичан курирски лик...
Узгред, подржавам оне из анкете који тражише више фотографија као што су биле Украјинке (ФЕМЕН) противу грипа :) и додајем да би више (оваквих) хумористичких текстова добро дошло овом сајту... Да се разбије чамотиња свакодневна, нешто као антистрес (вита)сок!!!
18 петак, 25 децембар 2009 15:28
g.loci
Naravno da je to tuzno,kada ljudi poput nas se bave jos sa problemima „slobodnih kretanja“!
Sigurno da „od viska ne boli glava“, bar u smislu da postoji sada neka mogucnost za da se putuje po taj zapadni svet (naravno ne moze to svaki, jer bez novca ne mozete ni u wc, bar tako je u vecina evropskih gradova). no kada smo kod „slobodnih kretanja“ to mi lici malo na jednu „nemoralnu ponudu“( slicnom filmu sa r.redford i s. ston)!
Nemoralna je „ponuda „jer u stvari nema nista sa „slobodno kretanje“!!!!
Jer sama cinjenica da neko- nekome /na granici /daje neki„racun-objasnjenje-sa pokricem“ vise spada u slobodu „zatvorenika koji se spusta u slobodi uz kapar“!!! jer ako neko putuje negdje on sam bi bio tako“ inteligentan“ da sazna da mu je potrebno vozna karta, novac i slicno!!! Ja ne mislim da je drugacije ako neko putuje na primjer banja luka –beograd bez vozne karte, licne stvari, novca itd.
E pa sad kad neki „glupi“ granicar mi napravi neki „raspored-plan -kretanja“ne mogu reci da ovo sve nije „ Kontrollisano –kretanje“!!!
pa ono "sloboda ne znaci i ne/kontrolla" je ovde u "pravome smislu" nasla svoju potvrdu!!!! A da li je to uvijek tako ili je samo u nekom(nasem) slucaju?
Ne,ne,ne …….. mislim da je sasvim u igri nesto drugo !!!!!
Sta je sa najlepsim,najsposobnim,najdinamicnim,najbogatim,naj inteligentnim i slicne,da li su svuda dobrodosli i zavidni????
odgovor:-
"rusenje sengena"- je dobra sargarepa za "buduce vrhunske ljudi" koji su potrebni-EU!!!
e pa ko nam je kriv da nasi najbolji,najlepsi,najdinamicni,.....i slicne smo ih izgubili ili bolje receno nismo ih "ugojili"!!!
sta naprotiv zapad je to uvijek radio!
19 петак, 25 децембар 2009 15:56
Драгољуб Цвијановић
Жао ми је што нисам запамтио извор ове вести, и где сам тачно прочитао исту, углавном према извесном истраживању у Чешкој неких 54% људи би радо изашли из "европске уније" а ови осталих 40 и нешто процената такођер не би имали ништа против изласка Чешке, али су везани за субвенције које добијају од ЕУ. Још један пример "успеха и благостања" Европе, као и подмићивања, помешаним са чешким прагматизмом.
20 петак, 25 децембар 2009 15:56
milena ankic
Na svojoj kozi sam osetila sta znaci to putovanje"Grlom u jagode" putujuci za Pariz ,u periodu pred samo uvodenje embarga. Imali smo dzak
papira koje smo poneli u konsultaciji sa ambasadom u Beogradu.Pri tom da napomenem da smo isli kod roditelja koji su bili zitelji Pariza vise od 20
godina,pri tom smo isli kolima.
Kada smo stigli na fran.granicu recima se ne moze opisati sta su nam radili,a i autu.Kad je sva ta premetacina prosla onda su nam uzeli pasose i sve papire
ostavili nas da cekamo da vecaju da li ce nas pustiti u Fran(nakon toliko sati voznje).
Nakon sat vremena su nas pustili.
Citavog zivota cu se secati onog"Bon voyage" koje je izgovorila dzepna francuskinja policajka sa pripasanim pistoljem.
Mnoga ponizenja sam dozivela u svom zivotu,ali ovo
sam morala otrpeti sa konstantnim osmehom na licu
(nakon toliko sati voznje).
Ako budemo putovali opet na taj nacin bolje da su nam ostavili vize ,jer ako ce me maltetirati bolje
je to otrpeti pre polaska na put.
Ovo pisem da bi se ljudi dobro informisali pre nego krenu.
A sto se tice zivota na zapadu znam sveze informacije da iznajmljivanje stana u Berlinu kosta manje nego u Beogradu ,a i hrana je jeftinija.
Ako to uporedimo sa platama onda je to jos povoljnije.Nisu oni rusili berlinski zid zbog drugih ,vec zbog sebe.Tacno je da nigde nema bahacenja kao u Srbiji,ali bogami sa drzavnim parama.
21 петак, 25 децембар 2009 19:39
Bojan
Izgleda da je za mnoge ``Srbe`` bolje ratovati i ziveti u izolaciji (tek se u izolaciji stvaraju patriote) nego putovati bez viza. Autoru teksta treba zabraniti, recimo da ide u Grcku na letovanje (trosak je isti kao i u ``bratskoj`` nam Crnoj Gori, s`tom razlikom sto sa osmehom trosim novac tamo dok nam braca na silu izvlace novac iz novcanika). Sramota je objavljivati tekst poput ovog koji ste objavili...umesto da radite na opismenjavanju, vi gurate narod jos dublje.
Ahhh, Srbijo medju sljivama.
Jadno, bedno i sramotno
22 субота, 26 децембар 2009 08:09
Anonymous
Za jedan ovakav clanak pun SPS klisea, sledi i klise-komentar. Oni koji su sa vizama putovali, putovace i sada bez viza... a oni koji su cucali u Srbiji devetnaest godina verujem da se u Evropi osecaju kao da su izasli iz neke rupe posle 19 godina .. I sama EU maltene nije postojala pre 19 godina.
A to sto pre 19 godina cene tada nismo primecivali, a sada nemamo ni za taxi - to vi pitajte ove vase iz vlade!
23 субота, 26 децембар 2009 11:34
Jasna Simonović
"e pa ko nam je kriv da nasi najbolji,najlepsi,najdinamicni,.....i slicne smo ih izgubili ili bolje receno nismo ih "ugojili"!!!
sta naprotiv zapad je to uvijek radio"..
E, ovo vam je stvarno dobro i tačno! Srž "balkanske" pakosti...S.O.S.
24 субота, 26 децембар 2009 12:09
Дарко Станојевић
Тобић Тобић - ИДОЛ МЛАДИХ! [respect]
Абре ви наџаци, џангризала и накриво насађени, ово је козерија, духовитост, сатира, штагод...
Рубрика је "Само Сланина Сарму Спасава", а ви наврзли на г.Тобића и НСПМ као да је објављено у "Политички живот" или "Савремени свет"!
Куку, замислите да је грешни уредник (из зезања, наравно - па празници су, бре!) (по)турио овај текст г.Вукадиновићу или г.Антонићу? Колико дуг и какав "квалитетан" МУК би настао док не почне последично кликтање у мозговима, слагање коцкица и уклапање појмова?
Досадни сте колико сте "озбиљни". Идите из ове рубрике.
25 субота, 26 децембар 2009 17:44
Ultravisitor
Koliko vidim ima Srba koji su pocasceni ovakvom uslugom briselske tehnokratije ocenjujuci je kao humanom i dostojnom postovanja. Sada je red na Srbiju jer i Srbija bi sada morala ukinuti vize za Evropljane koje su nepravedno nametnute toj staroj civilizaciji.
sre - 16.12.2009
Veliki solistički koncert
Nakon pregršt vremena, opet samostalni kantautorski nastup!
Ko nekad u Studenjaku, s novim pesmama, po nekim nedosađenim starim hitom, stihovima Magičnog Čiče, obradama, posvetama i pogrdama...
Direktor i konferansije Saša Marković Mikrob, ako mu bog podari zdravlje i hitre i na ledu stabilne noge.
+ Selak 'armonikaš!
A doći ću i ja ovaj put, obećavam!
Snimak sa nastupa biće objavljen za izdavačku kučku Štapić, a sav prihod od besplatnih ulaznica ide u humanitarne svrhe.
Ukoliko planirate da posetite još neki koncert te večeri, stižete na vreme, pošto ovo počinje nešto ranije (tačno u 20.30)
genijalno
mikrob spava, tadićeva maska, damir i ekipa, onaj mali ska, onaj ludi slikar, tajanstveni gitarista, harmonikaš... menadžerija!
pon - 14.12.2009
Aj’ se bijemo!
Svi treba da znaju šta šamarstvo znači
Piše: Tobić Tobić Mojsilović Bobić
Provaljujete li koliko je ovih zaludnih baba i ostalih smarača koji mlate praznu slamu pokušajima objašnjenja i sprečavanja tzv. agresivnog ponašanja, folklora u poslednje vreme najčešće vezanog za mlađu i navijačku populaciju? E, licemera i zgubidana! Ma ko je taj što će da nam zabrani da se tučemo, kidišemo, nanosimo telesne povrede raznih težina? Jedno od osnovnih ljudskih prava je i Pravo na šibanje, pravo koje vam prosto niko ne sme uskratiti! Svi pokušaji sprečavanja ispoljavanja šibadžijskog ponašanja, pored toga što se paradoksalno i sami oslanjaju na silu, izazivaju samo suprotan efekat. Pa šta da radimo? Jednostavno - treba baš svi da počnemo da se mlatimo!
Eto i drevna džudo mudrost kaže: „popusti da bi pobedio“. Vrli džudista će pametno kanalisati energiju protivnika kako bi ga svladao. A ako vam je milije i svaki psihijatar amater će vam objasniti gde vode potiskivanja i zabrane. Taj rezervoar nagomilanog nezadovoljstva, svakako će uskoro eksplodirati, tako da je bolje da iz ovih stopa (odnosno šaka) počnemo svi da se međusobno mlatimo, nego da još krenu i nekakvi socijalni nemiri, buldožeri i govnjive motke. Zato, bez imalo ironije savetujem nadležnim institucijama da npr. Đelić (s lažnom masnicom na oku, obučen u hibrid kimona i političarske uniforme) istupi pred nas podanike, s preporukom da se bijemo što više i svuda!
Tuče će već po difoltu postati lišene fatalnih ishoda, do čega će spontano doći usled ravnomernog raspoređivanja tabadžijske prakse na čitavu fajterski sposobnu populaciju. Predstojeće slave i Nove godine čestitaćemo uz tradicionalna tri šamara, nek se ori „tri šamara hoću ja, neću jedan neću dva“. Decu od malih nogu navikavati na šamarstvo, pevati im „svi treba da znaju šta šamarstvo znači, šamaran sam lepši, šamaranjem smo jači...“. Bićemo bezbrižni poput Asteriksa, Obeliksa i drugih nepobedivih Gala koji se vazdan tabaju. A mnoge neženje ugledaće se na Petla Sofronija – neće im trebati partnerka niti topli dom, imaće zavoje da ih greju!
Svakako je bolje biti nadaleko poznat u svetu kao ša(ma)rmantni frkadžija džentlmen, nego da se usled nezdrave prohibicije otme tek po neki izolovan incident teških batina koji ozbiljno naruši imidž zemlje i međunarodne odnose, te opustoši državnu kasicu prasicu. A i strani turisti će biti oduševljeni ulicama na kojima se odvijaju glamurozna tabanja, nalik na kakav spontani ulični balet. Mnogi će se i sami nevešto oprobati, mmm...
I konačno, kao najveći uspeh – besmislene teške i krvave tuče sa fatalnim ishodima otići će u istoriju. Sadašnjim huliganima i tabadžijama ova rabota će uskoro postati totalno pase - kakav blam, pa babe će se po ulicama mlatiti, a štreberi neće propuštati prvo jutarnje bubecanje. Ne, to nije za prave žestoke dase!
Prijatelj mi se poverio kako danima mašta (ne bez izvesnog seksualnog naboja) kako ga mlati lično predsednik Tadić. Pa i ko bi odoleo, ima li veće časti? A zamislite samo vižljastog Dačića kako se zaleće ka vama i nakon što napravi bravurozni salto, počasti vas jednim yoko-tobi gerijem posred čela.
Šta čekate? Ostavite te novine i smesta zakitite nekog u glavu! Onako elegantno, iz ljubavi...
(redovna nedeljna kolumna u dnevnom listu Kurir)
bas su nezgodni ti iz KURIRA...
