Vetrić u jedra poslaničkim penzijama

izvor: sutrašnji Kurir

Isprovociran spekulacijama vezanim za zakon o penzionisanju poslanika, ispred Skupštine se okupio veliki broj građana.

„Svi su oni isti. Baš svi! Nema veze od kojih su“, kaže nam Rada iz Braničeva. „Kao da su izgubili vezu sa stvarnim svetom. Treba oni više da cene i sebe i svoj rad. Zato sam ovde da ih osokolim, da se ne popišmane, šta uopšte ima i da raspravljaju. Imam še’set godina, poljoprivrednik sam i nikakva mi penzija ni ne treba. A oni, pošto se bave tol’ko odgovornim stvarima, treba i da budu valjano nagrađeni. I hvala im na svim uspesima koji ne manjkaju i kojih tek ima da bude.“

I ostali građani imali su samo reči hvale i podrške predloženom zakonu o Narodnoj skupštini: „Kako da imamo poverenja u njih, ako nismo sigurni da su dobro motivisani i zbrinuti za sva vremena“, veli nam korpulentni Janoš iz Futoga. „Zato sam se odlučio na štrajk prežderavanjem sve dok ne vidim da je zakon izglasan. Pa makar i da eksplodiram! Doneo sam prikolicu čvaraka, kavurmi, sira i gurabija. Ako zafali, oti’će sinovi po još.“

Nekoliko borskih rudara došlo je na kratko, kako bi se što pre vratili radu: „Tu smo da pružimo podršku našim zlatnim poslanicima“, hvali se jedan od njih. „To koliko oni mogu tu da sede i čačkaju nos, mi ne uspemo da iskopamo iz rudnika ni za četiri smene. Da vam kažem, ona platina i iridijum, zlato i srebro, običan su šoder u poređenju s petnaestokaratnim poslaničkim slincijumom. Zato i zaslužuju da budu obezbeđeni doveka. A nama odlazak u penziju mogu da pomere i na 85 godina! Evo, naučnici i doktori kažu da uskoro svi ima da budemo izdržljivi i zdravi ko supermeni.“

Boris iz Mladenovca, magistar sociologije bez stalnog zaposlenja, ima nešto drugačiji predlog: „Odlazak u penziju u 55. godini nakon 15 godina staža i tri mandata, daleko je ispod zasluženog za ogroman radni napor i nemerljivo veliki radni doprinos. Stoga bih predložio da poslanički mandat traje tek nekoliko dana ili možda svega nekoliko sati. A nakon krucijalnih odluka koje će doneti u tom kratkom periodu, iscrpljen i istraumiran, takoreći invalid, poslanik bi direktno išao u penziju.“

Za to vreme poznati klesar prepravljao je glave Meštrovićevim konjima, kako bi likom i grivom bili nalik na neke od najpopularnijih poslaničkih glava. A na travnjaku kraj samog skupštinskog zdanja, nesvakidašnji prizor: stotinak nagih lepotica i lepotana čekalo je poslanike raširenih nogu i isukanih alatki, ne bi li ih počastili nakon napornog rada. Među njima i nekoliko naguženih muškaraca spremnih da nagrade i poslanike s nešto drugačijim seksualnim sklonostima:

“Ajde novinar, šta zanovetaš, pridruži se, fali još nekoliko guzica”, dobaci mi jedan.

“Ma momci, sve ja to razumem, heh… ali nisam ja u tom fazonu”, pokušam da se izvučem.

“Ma nije ni većina nas, ali nam predstavlja ogromnu čast. Narodni poslanici i drugi nosioci javnih funkcija moraju da uživaju sve privilegije i pogodnosti koje su neophodne za obavljanje njihovih funkcija i koje su srazmerne njihovim odgovornostima i uloženom radu.”

Pa i ima čovek pravo. Spustih gaće i natrtih se. Dok tako čekam da me zaskoči poslanik mog života, spazih kako mi spolovilo poput zastave ponosno vijori na blagom zimskom povetarcu.

... i meni se jednom slična stvar desila... samo je bilo hladno napolju...

"doubt though the stars doth shine
doubt though the earth doth move
doubt the true to see a liar
but never doubt my love "
poslanicka ljubav,




al nije to mislio Sheakespeare onda

I mene jebu svaki dan