Dragi čitaoci ovog bloga, evo me opet sa još jednom hvalisavom objavom, najavom narednih pseudo-pobeda, euforičnih performiranja, recenzijom knjige kojoj retko ko pruža šansu, najavom tobože zanimljivih medijskih gostovanja i plitkoumnih šepurenja koja mi definitivno zacrtaše tužnu sudbinu šarlatana.

Ovom prilikom bih naročito želeo da pozdravim stare prijatelje koji svrate na blog da provere jesam li živ, roditelje koji su mi pored ostale svekolike podrške pomogli i proletos (u vreme kad sam tradicionalno poludeo i opet hteo da se ubijem) da izvadim radnu knjižicu, kako bih izvadio zdravstvenu, kako bih preko veze dobio uput za mentalnu ustanovu... jedino što veza i nije mnogo upalila, pa smo ćale i ja čekali sa ostalim ludacima u redu pet sati, a taj uput mi ubrzo istekao jer sam otišao na daleki put, koji je počeo u Mostaru i Dubrovniku, da bih preko Kopra nekako dospeo u ljubljansku šumu, gde mi je jednog maglovitog jutra starac sa kvrgavim štapom (na kojem je belzebuhovskom abecedom bilo urezano Elan) i kukastim krstom na obrijanom potiljku pružio pečurku uz pomoć koje sam spoznao duševni smiraj i poluapsolutnu istinu, posle čega odbacih sve iluzorne ciljeve, principe, dugove, obroke i naročito osobe koje jedva i prepoznam u svome sve oslobođenijem životu.

Pozdravljam i bivše prijatelje kojima se javljam iz kurtoazije, medijske poslanike koji misle da sam možda važan njihovoj publici pa me ubace u njihove objave što će mi jako značiti u stvaranju novih potemkinovskih hvalisanja ovog tipa i definitivno me izlečiti od tinejdžerskih i provincijalskih kompeksova tipa A, C i D15...

Šaljem poljupce, puse i sl. i bivšim, sadašnjoj i budućim devojkama svih vrsta i Ph vrednosti moje bivše ili buduće raskinutosti od njih, te njihove raskinutosti od mene. Grlim ih rečima, sve u nadi da i one potajno čitaju ovakva pisanija prepuna lepih linkova i odabranih pohvala, sve misleći da nisam doživeo sudbinu totalnog zdravstvenog, materijalnog i moralnog posrnuća koja mi je bila zapisana u onoj knjizi koju niste mogli da nađete na sajmu knjiga, niti ćete je naći na improvizovanim knjižarskim tezgama na haubama Bulevara.

I uzmite mi sve! Dajem vam sve! Sve! Sve! Jer mi je sve lakše što mi vi više ovaj oklop stružete sa leđa!

I jedite dlake. I nokte. I rogove. Rožnate tvorevine su pune kalcijuma!

A sada odoh da gledam svoju omiljenu porodičnu špansku seriju "Seranovi" koja se emituje od utorka do petka na Studiju B (22.35, 03.00 i 17.00). Kupio sam TV karticu za komp! Svaka mi čast!