(...i o staaarim Beograđankama, naravno)

izvor: Kurir

Otkad se primenjuje novi Zakon o saobraćaju, sve se manje vozi. Mnoge benzinske pumpe propadoše, al se eto neke i snašle. Tako ima gore na Bulevaru ona bivša pumpa -sada pivnica „Kod tri promila“. Lepo se dosetili – svaki sto ima svoje crevo, pa naliješ koliko ti volja. A brojač ko na pumpi, sve vreme pokazuje koliko si litara i za koje pare natankao.

Vraćam se pre neku noć baš odatle, a bešika mi puca, ne znam kud ću. I odaberem jedno drvo za zalivanje, platan koji se pokazao jako pričljivim:

„Ništa, ništa. Samo navali, meni ne smeta“, zapodene razgovor druželjubivo. „Nego jel’ vidiš ti šta nam rade? Genocid, bre!... Više je i ovim vranama gore na grani jasno da se neko dobrano ugradio za to novo drveće - ono tanko ko čačkalica -„manekenke upišulje“ u drvetovskom slengu.

A nije meni što ću da skončam pre vremena, nego što ispadoh i šut i rogat! Laprdaju kako sam manijak koji ubija ljude, huligan koji lupa automobile. Te me nabeđuju da sam isuviše star - a ja u najboljim godinama. Nikako da se dogovore sa sobom šta im kod mene smeta. Pa im najednom nisam lep – ne uklapam se u pejzaž. Nemam domaće vaspitanje i ulećem ljudima kroz prozor u stanove. Te sad širim neke alergije i zaraze. Ispadoh pravi monstrum!

E, ako sam ja truo, oni su sušta trulež. Do korena, tj. do srži su truli!“, poče opasno da se trese, pa se srećom brzo primiri. “Ja sam obično drvo, nema šta da se mešam u ljudska posla - ali ako sam ja za seču, njih bi trebalo istesterisati, cipele i stopala do čukljeva da im ostanu. I to korenje što su pustili - pupoljak im nabijem! Nego, vi ste ljudi breze obične. Čekaćete da načisto istrule ko oni prošli. Al’ neće skoro, ovi se mnogo bolje neguju. A i da ih posečete, zasadićete nove i sve u krug po istoj matrici... E dokle ste vi dogurali, kad vam obično drvo soli pamet!

Nego kad vidim ko je doš’o da me brani, dođe mi da lično uzmem sekirče u grane i samog sebe oborim od muke - svakakvi čudaci, histerične žene – staaare Beograđanke!

Znaš da smo mi drveće korenjem i zemljom povezani sa svim stablima sveta. E pa tim svojevrsnim drvonetom pratim šta se sve dešava po svetu. Odsekoše pola Brazila, ode 85% šuma Madagaskara, manijaci svako leto popale Mediteran. Da ne idemo daleko - evo otfikariše na stotine hektara Fruške Gore, a nameračili se izgleda i Zvezdarsku šumu da raskrče. Jel čujete vi to, staaare, prastare Beograđanke iz doba starih Rimljana!?

A simpatičan je onaj Rambo. Bio tu pre neki dan da cmizdri i paradira. Kako se ne seti da pozove ortake na vlasti koje je onomad posadio. Pa neće nigde da mu pobegne SKC.

A, nisi ni ti Mojsiloviću bolji! Umesto da sprečiš ovaj masakr, sprdaš se tamo s onih horoskopima – pročitam povremeno kad mi vetar doduva u lice koji kontejnerski primerak. Koliko li se šume poseče da se naštampa toliki tiraž, verovatno ode pola Tare... Ma kakav reciklirani papir?... Pričaj ti to nekom drugom... E dosta mi vas je više! Dođe mi da vam svima razlupam glave!“

I poče da se roguši, krcka i savija. Padoše neke grančice, vrane počeše da spasavaju svoja jaja ko u onom crtaću sa slonovima. Zafijuka sablasni vetar, doleteše i prve teže grane. Srećom pa sam se već istankao, te se dadoh u beg. Idi bre, ludo drvo, da me ubije! Pišam se baš i na njega, i na bilborde, i na automobile, ma i na vas koji ovo čitate...